Okretno biće, radno i neumorno, tako vidimo riđeg mrava na šumskoj stazi. Ali, slučajno donet u korpici sa pečurkama, mrav se neko vreme muva tamo amo, zatim se izgubljeno povlači u ugao i tiho oprašta od života. Usotalom, šte će mu - usamljeni mrav se ne može prehraniti, ni napraviti dom. Zapravo, mrav nije samostalni organizam, nego jedan od miliona delova superorganizma - mravlje države (zadruge) i sva njegova delatnost potčinjena je jednom cilju - očuvanju i povećanju države.

Mrki mrav, mravinjak pravi u drvetu.

Mali mrav, mravić.

Vredni insekti.

Mali mrav.

Mravlja naseobina, sastoji se od nadzemnog i podzemnog dela. Još niže, u dubini zemlje nalaze se hodnici koji se završavaju širokim šupljinama. Jedne od njih koriste se kao smetlišta, druge, dublje, služe za zimovanje porodice. Temperatura u njima ne spušta se ispod pet stepeni.
Sav mravinjak isprepleten je hiljadama hodnika. Sitni građevinski materijal, sakupljeno po hodnicima, mravi izvlače na površinu: iglice, peteljke, listove, grančice, a drugi, isti takav materijal dovlače. Na prvi pogled besmislen, ovaj posao je neophodan jer se tako sprečava pojava plesni. (Napušteni mravinjak odmah napadaju gljivice). Pri tom mešanju materijala krupnije grančice se spuštaju unutra i mravi nisu u stanju da ih izvuku. Tako se obrazuje unutrašnji konus mravinjaka. Spolja je mravinjak okružen nasipom zemlje izbačenom iz hodnika, bogatom hranljivim materijama: zasićena je razloženim ostacima iglica, lišća, mrtvih insekata. Zato trava i grmlje rastu oko mravinjaka bujnije nego u blizini.

Sisar koji polaže jaja, mravojed, jedina odbrana su mu oštre bodlje i mogućnost da se brzo ukopa u zemlju. Ženka nosi jedno kožasto jaje koje se formira na stomaku. Za desetak dana jaje se izleže. Sićušni mladunac suša u torbi oko 2 meseca.

Biljka koja živi u simbiozi sa mravima.

Sisar koji se hrani i mravima.

Ptica koji se hrani i mravima.